Lino je, kao i svakog dana, šetao. Ovog puta odlučio je prošetati snježnom šumom pored skijališta. Taman kad je krenuo kući, iza sebe je začuo jauke.

 

  • Jao! Joj! – vikao je poznat mu glas.

 

Lino se okrenuo i ugledao svoju prijateljicu Zizi kako uplakana leži u snijegu. Odmah je potrčao k njoj i zabrinuto uskliknuo: - Zizi, što se dogodilo? Jesi li dobro?

 

  • Spuštala sam se skijama niz brijeg, no nekako sam proklizala i pala. Mislim da sam uganula lijevi gležanj – odgovorila je Zizi kroz suze.

 

  • Baš mi je žao! – Lino je suosjećao sa svojom prijateljicom.  – Pomoći ću ti da ustaneš, oslonit ćeš se na mene pa ćemo zajedno otići do mojih motornih saonica.

 

  • Hvala ti, Lino! – Zizi je obrisala suze.

 

Kada su polako hodali do Linovih saonica, razmijenili su svoje planove za ovogodišnje maškare.

 

  • Planirala sam se maskirati u skijašicu, no mislim da to više nije moguće – pojadala se Zizi. – Mislim da ću neko vrijeme morati paziti na ozlijeđeni gležanj i ne stajati na skije.

 

  • U pravu si, nećeš smjeti stajati na tu nogu. No to ne znači da i dalje ne možeš imati zabavnu masku! – odvratio joj je Lino.

 

  • Ne znam… - Zizi je bila sumnjičava. – Ništa mi ne pada na pamet, a i doma nemam nikakvih materijala koje bih mogla iskoristiti za izradu neke posebne maske.

 

 

  • Može! Mogu ti reći da sam ogladnila i od skijanja i od bolova u nozi… -  rekla je Zizi.

 

  • Eto, uz LINO žitarice nećeš ostati gladna! A nakon toga možemo prokopati po mojim kutijama i izabrati materijale za tvoju masku. Zar ne bi bilo fora da se maskiraš u Prugu? – Linu je na pamet pala genijalna ideja.

 

  • Mislim da bi to bila najoriginalnija maska do sad! Pitam se koliko bi Pruga bio zbunjen kada bi me vidio! – smijala se Zizi. – A u što ćeš se ti maskirati? – upitala je Lina.

 

  • Još nisam odlučio. Dvoumim se između voćara i pčelara – slegnuo je Lino ramenima.

 

  • Voćara i pčelara? – Zizi ga je začuđeno pogledala.

 

  • Pa… volio bih biti voćar tako da svima vama podijelim voće jer bi bilo dobro da svakog dana pojedete barem jednu voćku. Znaš da uvijek pazim na zdravlje – zato, između ostalog, svakog dana idem u šetnju – objasnio je Lino.

 

  • Ima smisla. – složila se Zizi. - A zašto pčelar? – namrštila se.

 

  • Zato što jako volim pčele, a i med! Bez njih ne bismo mogli jesti LINO Honey rings bez glutena! – odgovorio je Lino taman kad su stigli do njegovih motornih saonica.

 

  • Uvijek imaš super ideje, Lino – zadivljeno je rekla Zizi, a potom se smjestila na Linove saonice.

 

  • Svakodnevna šetnja je najviše zaslužna za moje ideje! – Lino je Zizi otkrio svoju tajnu, a zatim su se odvezli do njegove kuće gdje su ostatak dana proveli u druženju uz LINO žitarice i izradu maski za maškare.